- 166 views
(У форми двочаса обједињен трећи и четврти е-час током ванредног стања, планиран за обраду у 4. разредима по следећем временском распoреду:
1) Одељења која верску наставу имају уторком (4/1+2 и 4/3) обрађују градиво током периода:
31. март - 20. април 2020.
2) Одељења која имају верску наставу понедељком (4/4+5 и 4/6+7), овај двочас обрађују у периоду:
6. - 16. април 2020.
/*** Одељења која наставу имају понедљком су губила 16. март, па зато касне са обрадом; а због "ванредних понедељака" (15. и 16. априла) скраћује им се период обраде.
/** Блок настава: Од 8. априла до 14. априла је за 4. разреде предвиђена блок настава (која ће у ванредним околностима бити искоришћена за припремну наставу за матурски испит)
** Ванредна 3 наставна понедељка: мањак наставних понедељака у школској години ће бити надокнађен "ванредним понедељцима":
15. и 16. април (=у време скраћеног пролећног распуста)
и 25. април (=радна субота као надокнада 16.марта [=изгубљен понедељак на почетку наставе на даљину]))
Таман да мало одморимо од силних читања текстова :-) ,
за овај двочас је предвиђено да одгледате филм “Тврђава”
који можете преузети/одгледати на овом линку: https://www.youtube.com/watch?v=thh58Wrea7Y .
Филм је прелеп и просто ја мислим да нема потребе било шта додавати му - он сам је одржао читаво предавање; и то као далеко бољи и већи ауторитет од мене - ауторитет који је видимо на делу још како проверен и потврђен!
/*** Задатак 1 и 2:
Уз гледање филма, имате следећа 2 задатка:
1) Како се зове старешина/настојатељ манастира који је истовремено и покретач и главни носилац идеје и организације овог дечијег сиротишта у склопу манастира?
2) Поразмислити - зашто је и са којим значењем аутор назвао филм баш “Тврђава”?
------------------------------------------
/*** “Резервно” предавање или слободни додатни рад
Ко је већ имао прилике да одгледа претходни филм, или просто сам жели да одгледа овај видео снимак уместо претходног, или пак као слободан додатни рад да одгледа и један и други снимак, ево и “резервног” такође топло препорученог снимка!
Реч је о предавању (тј. предавање + одговори на постављена питања) проф. др Порфирија (Перића) митрополита загребачко-љубљанског, одржаног у Бијељини 18.04.2019. током Васкршњег поста, а на тему “О покајању”.
Снимак предавања можете наћи на овом линку: https://www.youtube.com/watch?v=wg_obKKTxYM .
(Да вас не збуни - уобичајно код тих јавних предавања/трибина - првих 5-10 минута су “мало спорији” као уходавање у комуникацији предавача и слушаоца, али зато потом креће стандардна већ “ватрена реч” митрополита Порфирија. :-) )
/*** Задаци:
Уз гледање филма, обратите пажњу на следеће задатке:
1. Шта нам митрополит, цитирајући “Отачник” (=збирку поука Светих духовника), каже за случајеве када падамо у исти грех?
2. Да ли је могуће волети Бога (“Кога не видимо”) ако не волимо ближњег свога (који је уз нас и видимо га)?
3. Да ли је за процес духовног исцељења довољно само покајање или је потребна и исповест (тј. одлазак код свештеника на исповест)?
4. Митрополит уз Свете Оце назива грех (духовном) болешћу. Како се та болест лечи?
5. Да ли су покајање и туга/депресија - идентични?
6. Шта нам владика Фотије каже - ко су светитељи?
-------------------------------------------------------
/*** Необавезна препорука за додатни рад (секција):
За оне који желе и који су надасве у прилици да дођу до ових остварења (преко ТВ понуде, разних видео сервиса и сл.) - моја најтоплија препорука вам је да у неком моменту (сад или неком другом приликом) одгледате следеће филмове - што у склопу ових наставних јединица, што и као једна шира порука и препорука:
1. “Patch Adams” (“Закрпа Адамс”) из 1998.године са покојним Робин Вилијамсом у главној улози.
IMDb инфо линк о филму: https://www.imdb.com/title/tt0129290/ .
Претопла прича о љубави према ближњима уопште, те филм обрађује и тему односа према болести и болеснику, те како је и љубав (између осталог у виду: пажљиве комуникације; жеље да се други чује и упозна; да ближњем упути искрен и за душу исцељујући осмех; шала којој је циљ не “шала ради шале” и неко лично истицање, већ давање ближњем снаге за осмех и радост, …) уз лекарско знање истовредан елемент процеса исцељења, чак и тамо где нема опоравка од телесних аспеката болести …
2. “My Name Is Khan” (“Моје име је Кхан”) из 2010. године, са маестрално одиграном главном улогом преслатког аутистичног јунака, коју је изнео индијски глумац Shah Rukh Khan.
IMDb инфо линк о филму: https://www.imdb.com/title/tt1188996/ .
(Оквирно упознавање са медицинским проблемом са којим се главни лик носи можете наћи на Википедији: https://sr.wikipedia.org/wiki/Аспергеров_синдром (НАПОМЕНА! - За озбиљније упознавање са темама из области медицине незахвално и неозбиљно је консултовати Википедију!))
НАПОМЕНА И ПОКУШАЈ АСИСТЕНЦИЈЕ ЗА ГЛЕДАЊЕ ФИЛМА “My Name Is Khan”
Овај филм као препорука за одгледати од стране једног православног вероучитеља, може некоме на први поглед да делује збуњујуће, имајући у виду да је главни лик Индијац и то муслиман.
Међутим, верујем да сте већ довољно велики :-) , те ако отворите срце да оно осећа причу, те укључите својом Богом дан дар расуђивања - да ћете и овај филм моћи квалитетно разумети! Амин! :-)
Као оквирна испомоћ у разумевању (за оне који могу бити мало збуњени), ево неких “цртица” за размишљање:
- Бог нас је све створио по лику и подобију Своме (без икакве разлике!). Са једне стране наши греси, наша погрешна учења/расуђивања и избори нам помрачују тај лик Божији у нама, а са друге стране што више радимо на чишћењу своје душе и срца, и изборе своје окрећемо ка љубави према Богу и ближњима (=2 највеће заповести) - то се више и лепше пројављује тај лик Божији у нама (тј.остварује се то задато нам подобије Божије) и глас Божији (савест, избори у складу са савешћу, срце које дише Богом, …) у нама креће да нас тада све више надахњује правом љубављу ка Господу и ближњему...
- Сетите се тако једноставног, дубоког, универзалног и дубоко хришћанског позива покојног патријарха Павла: “Будимо људи!” - Одн. универзални и међурелигијски позив (свим религијама свим народима), који просто у нашем хришћанском уху значи управо речено: остваримо се као људи којима нас је Господ створио и желео - будимо бића љубави - по Његовој слици створена и са задатком да му се и лично свакодневно посличујемо својим трудом и одговором на изазове који нам се у животу дају!
(Ових речи патријарха Павла сетите се и током гледања филма и оне антологијске сцене када мајка главном лику у детињем узрасту црта оне Чича Глише, ...! :-) Прелепа сцена која ми се у сећање за читав живот урезала!)
- Разлика међу религијама није мала и безначајна (искривљује истину о томе ко је Бог, који је смисао нашег живљења, …), али та разлика не значи да ћу све у тој релгији речено и сваког њеног појединца да одбацим! - Таман посла! - Господ ће мене онда испрозивати! Ако одбацим позив на љубав присутну у многим религијама - шта ће онда мени као (православном) хришћанину остати!?!? А то важи и кад говорим о другом човеку, као припаднику друге религије! - Нема одбацивања него само процењивања где и у којим ставовима са њим могу да се сложим а где не, али мимо приче о вери - то је мој брат по икони Божијој створен кога ме Бог такође позива да волим!
Оквирне смернице (овако сад у кратком даху нема шансе ово квалитетније и у детаље да обрадимо! :-/ ) би биле:
1) И другог човека из друге религије (нације, боје коже, па чак и разних других разлика које умеју “да нам боду очи”) треба да гледам као свога ближњег коме сам дужан да помогнем у невољи (Христова прича о Милостивом Самарјанину: Лк 10:25-38), да се потрудим да га разумем (=али то не значи и да ћу се и сложити у свим ставовима са њим!), те да и њега гледам као свог ближњег у коме је такође икона Божија!
2) И припадник друге религија као и сама религија (од стране чистог срца тумачена!) још како могу имати одређене истине (као читав систем мислимо да су “омашиле” (отуда и различите религије), али још како одређене мудре цитате и ставове према животу, ближњима, па и Богу - можемо наћи и у другим религијама (сетимо се примера Светог Николаја Жичког (Велимировића) и његовог приступа списима далекоисточних религија) са којима се ми као православни хришћани слажемо, тј. верујемо да је Бог путем њиховог чистог срца и љубави и у том амбијенту да успео да проговори! …
=> Тако да кога евентуално тај детаљ (да нам о љубави прича лик који је муслиман) може да збуни:
а) или нека прескочи филм ако мисли да “није спреман да га чује”, па да се његово срце не саблажњава;
б) но већини најтоплија препорука - просто: отворивши срце своје љубављу према ближњима без разлике, молитвом Богу да нам отвори ум за правилно разумевање (ове проблематике) - “отворите уши да чујете” без предрасуда прелепу и претоплу поруку коју филм собом носи!
И ја искрено верујем и надам се да ћете тако добити и дао Бог усвојити једну јако битну лекцију, Христову лекцију ето и кроз једног муслимана изречену! :-)
Но, за сва збуњивања, нејасноће, питања која филм евентуално покрене - слободно ме контактирајте преко нашег стандардног канала комуникације (=мејлова).